Blog for Nameless-Value

novel, essay, poetry, criticism, diary

Човек никада није тако самоуверен, заправо, али у реду је, од свега, покрените све! Čovek nikada nije tako samouveren, zapravo, ali u redu je, od svega, pokrenite sve!

Човек нема или тренутке који никада немају самопоуздање, али то не би био проблем. Само можете учинити све из његове ситуације и реформисати је у напреднији степен. Адекватност за коју треба да сазнате да се мора обављати у вашем послу, лева мисија је тек ухватање након што сазнате у прошлости!


Самопоуздање је веома важно, али истовремено је или тако важно имати анксиозност или скептичан поглед, наравно да само само држање тога никада није тако добро, али ми морамо нужно да имамо и самопоуздање и скептичан поглед на то и његову стварност, у другим речима, држећи заједно и контрадикторне идеје и неопходне ствари заједно, можемо направити одређени корак за наставак до сутра.


Његова би ствар могла бити релевантна за сљедећу примјерну стварност.
Имамо прилику да упознамо или упознамо тако чудну идеју у сопственој заједници или друштву. Толико је симпатична, и никад тако убедљива идеја, упркос њој, не требамо елиминисати ако нам она у суштини не може бити тако опасна, другим речима, чак ни тако убедљива идеја, осим ако не може урушити нашу стварност, требали бисмо никад не занијекујте све то у потпуности.


Наиме, можемо имати сопствену лекцију да никада не бисмо смели да компромитујемо ниједну нашу убедљиву идеју, само настављамо даље, око извођења и вежбања после тога, што смо и закључили да радимо раније, али у својој одлуци имамо или неку другу контрадикторну идеју о њој , дубоко у нашем уму, и никад га не би требало тако намерно истовремено елиминисати на уму, чак би била и тако смешна идеја, осим ако његова идеја која се држи нечијег понашања или понашања угрожава све нас у друштву или заједници, тако лично било да потенцијално задрже залихе, чак и лично, требало би да присуствујемо једном од могућих избора или чак некој другој алтернативи, иако знамо његову контрадикцију. У ствари, у мислима би требало да имамо и другу идеју у сваком тренутку за хитне случајеве, у спремности да се с њом носимо.


Другим речима, сигурно не би требало да будемо толико блиски било којој другој одређеној идеји, јер сигурно би требало да будемо тако одлучни, тако очигледно обострано, нарочито у тако ужурбаном року, али истовремено никада не би требало да искључимо све никада толико релевантно у смислу практичне употребе на радном месту, и наша одлука, чак би била и неочекивана идеја уколико не може уништити нашу основну догму коју смо регулисали икад, никада, још увек, у хитним случајевима, такође би могла бити дозвољена чак и да буде тако опасна, јер немамо алтернатива у тешкој кризи као сада.
Čovek nema ili trenutke koji nikada nemaju samopouzdanje, ali to ne bi bio problem. Samo možete učiniti sve iz njegove situacije i reformisati je u napredniji stepen. Adekvatnost za koju treba da saznate da se mora obavljati u vašem poslu, leva misija je tek uhvatanje nakon što saznate u prošlosti!


Samopouzdanje je veoma važno, ali istovremeno je ili tako važno imati anksioznost ili skeptičan pogled, naravno da samo samo držanje toga nikada nije tako dobro, ali mi moramo nužno da imamo i samopouzdanje i skeptičan pogled na to i njegovu stvarnost, u drugim rečima, držeći zajedno i kontradiktorne ideje i neophodne stvari zajedno, možemo napraviti određeni korak za nastavak do sutra.


Njegova bi stvar mogla biti relevantna za sljedeću primjernu stvarnost.
Imamo priliku da upoznamo ili upoznamo tako čudnu ideju u sopstvenoj zajednici ili društvu. Toliko je simpatična, i nikad tako ubedljiva ideja, uprkos njoj, ne trebamo eliminisati ako nam ona u suštini ne može biti tako opasna, drugim rečima, čak ni tako ubedljiva ideja, osim ako ne može urušiti našu stvarnost, trebali bismo nikad ne zanijekujte sve to u potpunosti.


Naime, možemo imati sopstvenu lekciju da nikada ne bismo smeli da kompromitujemo nijednu našu ubedljivu ideju, samo nastavljamo dalje, oko izvođenja i vežbanja posle toga, što smo i zaključili da radimo ranije, ali u svojoj odluci imamo ili neku drugu kontradiktornu ideju o njoj , duboko u našem umu, i nikad ga ne bi trebalo tako namerno istovremeno eliminisati na umu, čak bi bila i tako smešna ideja, osim ako njegova ideja koja se drži nečijeg ponašanja ili ponašanja ugrožava sve nas u društvu ili zajednici, tako lično bilo da potencijalno zadrže zalihe, čak i lično, trebalo bi da prisustvujemo jednom od mogućih izbora ili čak nekoj drugoj alternativi, iako znamo njegovu kontradikciju. U stvari, u mislima bi trebalo da imamo i drugu ideju u svakom trenutku za hitne slučajeve, u spremnosti da se s njom nosimo.


Drugim rečima, sigurno ne bi trebalo da budemo toliko bliski bilo kojoj drugoj određenoj ideji, jer sigurno bi trebalo da budemo tako odlučni, tako očigledno obostrano, naročito u tako užurbanom roku, ali istovremeno nikada ne bi trebalo da isključimo sve nikada toliko relevantno u smislu praktične upotrebe na radnom mestu, i naša odluka, čak bi bila i neočekivana ideja ukoliko ne može uništiti našu osnovnu dogmu koju smo regulisali ikad, nikada, još uvek, u hitnim slučajevima, takođe bi mogla biti dozvoljena čak i da bude tako opasna, jer nemamo alternativa u teškoj krizi kao sada.


Јер, у супротном, његова смрдљива и неидентификована идеја која изгледа толико непотребно у раду и вежбању за хитне објекте или хитне циљеве можда је била толико узалудна, мада би њена идеја могла да помогне у неким тако изванредним ситуацијама, што никада нисмо ни очекивали, други Даном, другим речима, требало би да држимо различите идеје заједно или чак догме тако синхроно. Наиме, чак се један од њих одвија и у нашем друштву, који имају међусобно контрадикторне плуралне идеје заједно.
А то би чување једног дана деловало тако ефикасно, а његов датум је било коме икада непознат, само зато што мора да буде преговарачки чип у озбиљној кризи.
На крају та истина мора бити изазвана из нашег мача са двоструким оштрицама у било којем тренутку, али само зато што она никада не сме бити толико узалудна у одржавању спремности.


Доследно имамо самопоуздање и убедљиву идеологију или идеју, али у току нашег процеса који ради, неочекивани камен спотицања или нешто слично он мора чекати да наставимо, нужно заседу. У тој прилици, ако имамо толико других карата које бисмо могли да извучемо у тешкој ситуацији као озбиљна криза, за сада бисмо били у могућности да је преваримо на минимум, да, то је за сада толико важно, јер је наша потреба да реагујемо да је све на нашој озбиљној кризи када нам је тако неозбиљно.
У овој брзини је најважнија идеја и самопоуздање на уму, али истовремено имати другу идеју толико је и толико интегрално када се суочимо са неочекиваним развојем на нашем сопственом основном путу који смо поставили и спремни за суочавање са ситуацијом. , имати или тако чудно смешне идеје или их чак тако сљубити као што се тиче преговарања о чипу у тако тешком стању, за све нас никада није тако гора идеја. А његова ствар мора бити проузрокована оним што смо тако утврдили самопоуздањем, али истовремено и недостатком тога у некој домени или некој димензији, као скептичном испитивању навике према нашој регулисаној идеји или одлуци.
Синхроност у зближавању амбивалентних идеја је тако корисна у управљању кризама.
Jer, u suprotnom, njegova smrdljiva i neidentifikovana ideja koja izgleda toliko nepotrebno u radu i vežbanju za hitne objekte ili hitne ciljeve možda je bila toliko uzaludna, mada bi njena ideja mogla da pomogne u nekim tako izvanrednim situacijama, što nikada nismo ni očekivali, drugi Danom, drugim rečima, trebalo bi da držimo različite ideje zajedno ili čak dogme tako sinhrono. Naime, čak se jedan od njih odvija i u našem društvu, koji imaju međusobno kontradiktorne pluralne ideje zajedno.
A to bi čuvanje jednog dana delovalo tako efikasno, a njegov datum je bilo kome ikada nepoznat, samo zato što mora da bude pregovarački čip u ozbiljnoj krizi.
Na kraju ta istina mora biti izazvana iz našeg mača sa dvostrukim oštricama u bilo kojem trenutku, ali samo zato što ona nikada ne sme biti toliko uzaludna u održavanju spremnosti.


Dosledno imamo samopouzdanje i ubedljivu ideologiju ili ideju, ali u toku našeg procesa koji radi, neočekivani kamen spoticanja ili nešto slično on mora čekati da nastavimo, nužno zasedu. U toj prilici, ako imamo toliko drugih karata koje bismo mogli da izvučemo u teškoj situaciji kao ozbiljna kriza, za sada bismo bili u mogućnosti da je prevarimo na minimum, da, to je za sada toliko važno, jer je naša potreba da reagujemo da je sve na našoj ozbiljnoj krizi kada nam je tako neozbiljno.
U ovoj brzini je najvažnija ideja i samopouzdanje na umu, ali istovremeno imati drugu ideju toliko je i toliko integralno kada se suočimo sa neočekivanim razvojem na našem sopstvenom osnovnom putu koji smo postavili i spremni za suočavanje sa situacijom. , imati ili tako čudno smešne ideje ili ih čak tako sljubiti kao što se tiče pregovaranja o čipu u tako teškom stanju, za sve nas nikada nije tako gora ideja. A njegova stvar mora biti prouzrokovana onim što smo tako utvrdili samopouzdanjem, ali istovremeno i nedostatkom toga u nekoj domeni ili nekoj dimenziji, kao skeptičnom ispitivanju navike prema našoj regulisanoj ideji ili odluci.
Sinhronost u zbližavanju ambivalentnih ideja je tako korisna u upravljanju krizama.


Његова идеја мора бити тако свестрана у било којој ситуацији. За провлачење искривљених, заплетених и компликованих потешкоћа потребно је да имамо обострано опречно супротно мишљење, поглед и наклоност тако корисне у хитним случајевима.


Тај начин размишљања је користан и нашем личном животу за индивидуални живот. Према томе, у мислима би требало да задржимо једну одређену идеју веровања и кредо, али никада не бисмо смели искључити или некако потпуно искључити неку непотребну необичну идеју или наговештај, да такав начин размишљања никада није тако лошији, јер морамо задржати једну фиксну идеју и стратегију засновану на ортодоксна идеја и утврђена идеологија и тачна је, али истовремено не значи оправдавање свих екстремно прочишћавања нити нека врста чишћења или чишћења, брисање свих непотребних ствари на наш начин тако крајње или претежно у непосредном објекту, јер шта сад Ја расправљам никада није уобичајена ситуација, баш као што је сада тако тешка и тешка криза.


Наиме, требали бисмо оставити чак и никад тако јединствену и корисну идеју за моментални поступак, било тако позитивно на уму. Јер би, можда, могло да функционише за нас у тако неочекиваној угроженој ситуацији, у тако дугом распону нашег живота као сада.


Дакле, можемо то тако самоуверено да кажемо, човек никада није тако самоуверен, али у реду је, из тога нам почиње да морамо да будемо неки тако користан начин бекства када у било којем случају нашег живота наиђемо на тако плаву ситуацију. Дакле, можемо рећи да у основи морамо имати на уму свој непромењив и констатован став и одлучну идеју, али истовремено променљиву и несигурну само интуицију, неодлучно нерелигиозну идеју, тако контрадикторно, можемо да нам се призна и дозволи нам да имамо толико пилића неки делови нашег ума, могло би се рећи, толико неутрално скептични према нашим сопственим способностима, била би пажљивост или нека врста дискреције или опрезности. Будући да би ове ствари могле ублажити нашу несмотреност и непромишљене спринтерске емоције у хитним ситуацијама, цоз концепција је арогантна према свим хитно засењујућим кризама, стога бисмо требали имати на уму међусобно контрадикторне ствари и њена умна спремност могла би нас водити да спречи да нас одведе у пакао, та трагедија мора да буде изазвана нашом непажњом у животу испуњеном задовољством наше способности да изгубимо понизност. Резимирајући ово, немарно непажљиво самопоуздање у несмотреној вожњи мора нас учинити толико неопрезним у свакој тачки у сопственом животу, када размишљамо о сопственом животу у трошењу тако навикнуто, јер оно што имамо само узајамно опречне идеје заједно у уму може ублажити или ублажити наше загрејане Да бисмо испунили свој превентивни договор, потребна нам је позитивна, никада вертикална, равна идеја или нека искрена искрена идеја, чак и она може бити тако уска, јер њено држање мора функционирати или функционирати као тампон зона, када се суочимо са кризом.
Njegova ideja mora biti tako svestrana u bilo kojoj situaciji. Za provlačenje iskrivljenih, zapletenih i komplikovanih poteškoća potrebno je da imamo obostrano oprečno suprotno mišljenje, pogled i naklonost tako korisne u hitnim slučajevima.


Taj način razmišljanja je koristan i našem ličnom životu za individualni život. Prema tome, u mislima bi trebalo da zadržimo jednu određenu ideju verovanja i kredo, ali nikada ne bismo smeli isključiti ili nekako potpuno isključiti neku nepotrebnu neobičnu ideju ili nagoveštaj, da takav način razmišljanja nikada nije tako lošiji, jer moramo zadržati jednu fiksnu ideju i strategiju zasnovanu na ortodoksna ideja i utvrđena ideologija i tačna je, ali istovremeno ne znači opravdavanje svih ekstremno pročišćavanja niti neka vrsta čišćenja ili čišćenja, brisanje svih nepotrebnih stvari na naš način tako krajnje ili pretežno u neposrednom objektu, jer šta sad Ja raspravljam nikada nije uobičajena situacija, baš kao što je sada tako teška i teška kriza.


Naime, trebali bismo ostaviti čak i nikad tako jedinstvenu i korisnu ideju za momentalni postupak, bilo tako pozitivno na umu. Jer bi, možda, moglo da funkcioniše za nas u tako neočekivanoj ugroženoj situaciji, u tako dugom rasponu našeg života kao sada.


Dakle, možemo to tako samouvereno da kažemo, čovek nikada nije tako samouveren, ali u redu je, iz toga nam počinje da moramo da budemo neki tako koristan način bekstva kada u bilo kojem slučaju našeg života naiđemo na tako plavu situaciju. Dakle, možemo reći da u osnovi moramo imati na umu svoj nepromenjiv i konstatovan stav i odlučnu ideju, ali istovremeno promenljivu i nesigurnu samo intuiciju, neodlučno nereligioznu ideju, tako kontradiktorno, možemo da nam se prizna i dozvoli nam da imamo toliko pilića neki delovi našeg uma, moglo bi se reći, toliko neutralno skeptični prema našim sopstvenim sposobnostima, bila bi pažljivost ili neka vrsta diskrecije ili opreznosti. Budući da bi ove stvari mogle ublažiti našu nesmotrenost i nepromišljene sprinterske emocije u hitnim situacijama, coz koncepcija je arogantna prema svim hitno zasenjujućim krizama, stoga bismo trebali imati na umu međusobno kontradiktorne stvari i njena umna spremnost mogla bi nas voditi da spreči da nas odvede u pakao, ta tragedija mora da bude izazvana našom nepažnjom u životu ispunjenom zadovoljstvom naše sposobnosti da izgubimo poniznost. Rezimirajući ovo, nemarno nepažljivo samopouzdanje u nesmotrenoj vožnji mora nas učiniti toliko neopreznim u svakoj tački u sopstvenom životu, kada razmišljamo o sopstvenom životu u trošenju tako naviknuto, jer ono što imamo samo uzajamno oprečne ideje zajedno u umu može ublažiti ili ublažiti naše zagrejane Da bismo ispunili svoj preventivni dogovor, potrebna nam je pozitivna, nikada vertikalna, ravna ideja ili neka iskrena iskrena ideja, čak i ona može biti tako uska, jer njeno držanje mora funkcionirati ili funkcionirati kao tampon zona, kada se suočimo sa krizom.


Узгред, имам тако лошу навику да залишим толико непотребних ствари које никада не бацим у смеће, на крају толико необичних ствари могу да радије оставим чак и тако узалудне материјале, али због моје лоше идеје и навике, овога пута , у недостатку маски у скоро свим продавницама, помогла ми је моја залиха залиха, задржала сам је као маску коју сам купио у кризи САРС-а, чак се одржавала у свету и ослабила се у повлачењу из света, али је никада нисам бацила и даље, онда у суштини можемо рећи да немамо појма када смо потопљени у тешку кризу, шта нам заиста тако неочекивано помаже.


Uzgred, imam tako lošu naviku da zališim toliko nepotrebnih stvari koje nikada ne bacim u smeće, na kraju toliko neobičnih stvari mogu da radije ostavim čak i tako uzaludne materijale, ali zbog moje loše ideje i navike, ovoga puta , u nedostatku maski u skoro svim prodavnicama, pomogla mi je moja zaliha zaliha, zadržala sam je kao masku koju sam kupio u krizi SARS-a, čak se održavala u svetu i oslabila se u povlačenju iz sveta, ali je nikada nisam bacila i dalje, onda u suštini možemo reći da nemamo pojma kada smo potopljeni u tešku krizu, šta nam zaista tako neočekivano pomaže.
(22. apr., 30. 2020.)