На крају крајева, у животу ствари морају бити само субјективне, а не неке друге, знате, или не знате, још немам појма.
Искрено, желим да кажем да не желим да ме оцењују да ли могу да будем срећан или не, да тако јавно признат поглед на вредности никада не би требало да се примењује на мене, ова идеја доминира у мом уму, знате, немам појма о томе у вама.

Успешно поступање са било којом особом која оцењује или не, није тако добро као што сам сада срећан или не, овај процењивачки ум или процена, ово питање сам по себи Желим да искључим из свог живота, знате!

На крају крајева, само за било кога ја, ја сам само ја, ништа осим тога, тај осећај мора бити тамо, знате. Само све може бити оно што је потребно, другим речима, Било која материја, Било која ствар каква јесте, шта ради, каква јесте, само ствар може бити тако природна и холистичка.

Међутим, заиста само оно што треба да буде оно што би требало да буде другачије, то не би требало да буде ништа друго него да само то може бити тако тешко за било кога да схвати.
Знајући то и да ову идеју треба спровести у тако тешким окружењима, свако мора бити мучен питајући шта се може учинити тако добро или не, само ми се тај осећај и утисак могу препустити.

Да, тај јаз који није тако лако имплементирати, нека досадна, нека неидентификована, болно упорна муља ума или нека нерешена, жалосна, нека смешност или нека сопствена непрозирна емоција у сваком тренутку остају у мојој глави.. тако нихилистички посматрано, али с друге стране, други објективно и тако хладнокрвно посматрам овај аспект, ова апсурдно комична и саркастична стварност је тако дивно видљива када ми се у сваком тренутку потврди, а кад јој се толико смејем, други Ја заправо желим да је трансформишем, ипак, још један други можда бих желео да остане онаква каква јесте.

У суштини, за било кога да буде сам заиста је у одређеној мери идентификован и та свест мора да учествује у некој друштвеној улози. Тада је у извесној мери врло званично и формално анонимно, али на то, само ја сам тако саосећајан према мени и тако истовремено тако фанатичан, ипак, у међувремену, један Ја, ругајући се објективно гледајући, на шта гледам тако смешно.

Али вероватно ова итерација никада не би требало да има никакав напредак, барем за мене, на крају крајева, у једној сам себи, веома инфантилан, тако амбициозан младић који ужива у себи, и помало опуштен, тако да сам постао духовно и ментално старији, поред себе.
Међутим, било ко од мене никада не бих могао да се свађам са било којим другим ја, али не бих се синхронизовао једно са другим, знате!

На крају, нисам успео да добијем никакав одговор и само га исмевам само гледајући около без додиривања или контакта, али то не би био проблем. Прекидајући апстиненцију од било каквог алкохола, али Било која друга радост могла би бити остављена као што сам икада учинила, као иста навика, али само врло изоловани ум вришти, никад нисте спремни, потпуно никада спонтани, али овај тако одвојени ум би понекад могао осигурати и спасити мој тако збуњујући ум, такође, слажете се!
(наставак следи)

27.новембра. 2021